Danas je praznik, divan dan, svi ljudi Å¡etaju po ulici.
Ti sediš sam i razmišljaš, al' nemaš snage to da uradiš.
Pogledaj me, ja sam jedini kome veruješ, to znam.
Ja mrzim kada ćutiš, pokušaj bar da mi objasniš.
Ne želim da ti priÄam sve Å¡to znam, jer znam da odlazim,
ja idem da se pomolim, da probam da zaboravim.
Ti, ako hoceÅ¡, poÄ‘i sa mnom, ja te neću Äekati.
JoÅ¡ malo vremena je ostalo, odluÄi se, ja idem...
ka zelenoj obali...
Kad god zažmurim vidim ogradu što deli nas i njih.
Ja nisam bio, ali verujem Å¡ta drugi priÄaju.
Čim noć se spusti, kupim stvari, ustajem i odlazim.
Ti sediÅ¡, ćutiÅ¡ kao mrak, jer ne možeÅ¡ da odluÄiÅ¡.
Ti sediš sam i razmišljaš, al' nemaš snage to da uradiš.
Pogledaj me, ja sam jedini kome veruješ, to znam.
Ja mrzim kada ćutiš, pokušaj bar da mi objasniš.
Ne želim da ti priÄam sve Å¡to znam, jer znam da odlazim,
ja idem da se pomolim, da probam da zaboravim.
Ti, ako hoceÅ¡, poÄ‘i sa mnom, ja te neću Äekati.
JoÅ¡ malo vremena je ostalo, odluÄi se, ja idem...
ka zelenoj obali...
Kad god zažmurim vidim ogradu što deli nas i njih.
Ja nisam bio, ali verujem Å¡ta drugi priÄaju.
Čim noć se spusti, kupim stvari, ustajem i odlazim.
Ti sediÅ¡, ćutiÅ¡ kao mrak, jer ne možeÅ¡ da odluÄiÅ¡.