Pod mojom provom olujno je more
a nigdi svitla da mi snage da.
Sva jidra spuštan, zašto da se bore;
od jubavi san duša ranjena!
I neću nazad, nek me vitar nosi
jer nisam za te moga živit ja.
Kad Bog me primi, kad me pita ko si;
od jubavi san duša ranjena!
ref:
Kad jednom bude kasno za sve riči
jer nije jubav rana ča se liči,
kad tilo drže ka da vitar puše
ti dođi meni, ti dođi meni
da ti skinem križ sa duše.
I sve san daje, sve je veća tama
i ne znan više kako san se zva,
jer samo pantin to ča ne bi tija;
od jubavi san duša ranjena!
ref:
Kad jednom bude kasno za sve riči....
a nigdi svitla da mi snage da.
Sva jidra spuštan, zašto da se bore;
od jubavi san duša ranjena!
I neću nazad, nek me vitar nosi
jer nisam za te moga živit ja.
Kad Bog me primi, kad me pita ko si;
od jubavi san duša ranjena!
ref:
Kad jednom bude kasno za sve riči
jer nije jubav rana ča se liči,
kad tilo drže ka da vitar puše
ti dođi meni, ti dođi meni
da ti skinem križ sa duše.
I sve san daje, sve je veća tama
i ne znan više kako san se zva,
jer samo pantin to ča ne bi tija;
od jubavi san duša ranjena!
ref:
Kad jednom bude kasno za sve riči....