Da li se secas kako bilo nam je pre
Posle svega sta sad ostalo je moj Beograde
Secam se davno jos u zlatnom bokalu
Prvi put sam video mikrofon
Stajao je na astalu
U hladu starog kestena gde je moja draga nestala
Ja urezo sam ime bacio prve rime
Ja sam odrasto na pesmama gradskih boema
I pricama alasa kojih danas vise nema
Kalio se s najboljima po zadimljenim birtijama
Udvarao se damama kockao sa lihvarima
Nekad kuci srecan nekad sve izgubio
Nekad zenu grlio nekad kaldrmu ljubio
I nisam sebi sudio
Gde god bih se probudio
Bol je bio isti s njim sam se udruzio
Zato secanja sam skupljao ko oziljke da podsete
Da nije uvek bilo samo hladno i sivo
Da krv crvena ko vino
Bojila je noci kroz odraze u casi
To su bile tvoje oci
A ja sam morao da odem
Fijaker me je cekao
Beograde zbogom mnoge ti stvari nisam rekao
Da li se secas kako bilo nam je pre
Posle svega sta sad ostalo je moj Beograde
Zaboravi me draga zaboravi da te volim
Nastavi da zivis mozda vise ne postojim
Grlim secanja u mraku dok ih zuca svece boji
Da ne mislim na krike sto cuju se niz hodnik
Dok borim se sa ranama sanjam da
Opijam se vinom rakijom i tamburama
Starom violinom i pocepanim glasovima
Tuznom pesmog Cigana dimom i polomljenim casama
Da s boemima mojim se nadvikujem za stolom
Gadjam pesmama recitujem otimam za slovo
Zbog samo jednog stiha moj zivot sad je gotov
Pustinja u srcu dok kroz prozor gledam otok
Sanjam da mirisem tvoj parfem dok se privijas uz mene
Suze mi poteku kao kise u jesen
I ne svani pusta zoro
Pusti me da ceznem
Nikad ne svani dok u meni ima pesme
Ja sam morao da odem jer nekome sam smetao
Beograde zbogom ovo ti jos nisam rekao
Da li se secas kako bilo nam je pre
Posle svega sta sad ostalo je moj Beograde
Danas rane vise bole nego zvuci iza skole
Nego zvuci one strofe kad sam morao da odem
Al sad opet ovde al sve nam se izgubilo
Posekli su kesten gde sam nekad tebe ljubio
Ne mirisu lipe
Nema stare violine
Nema Ciganina sedog da za moju tugu brine
Moj Beograde
Izgubio sam korene
Djabe nosim ordenje kad niko me ne poznaje
Pa zvezdu crnog Djordja dadoh sad za bokal grozdja
Sta ce meni ona kad ja nemam bilo koga
Samo nespokoj i bol moji najbolji drugovi
U kafani lomim case dok mi dusa ne iskrvari
Balada disidenta jedna tuzna srpska pesma
Nekim buducim kafanama za bolja vremena
Neka zastane u grlu kad je neko drugi peva
Sve isto u mom kraju samo mene vise nema
Jer ja sam morao da odem
Takav nikom nisam trebao
Beograde zbogom
Pamti dobro sta sam rekao!
Da li se secas kako bilo nam je pre
Posle svega sta sad ostalo je moj Beograde
Posle svega sta sad ostalo je moj Beograde
Secam se davno jos u zlatnom bokalu
Prvi put sam video mikrofon
Stajao je na astalu
U hladu starog kestena gde je moja draga nestala
Ja urezo sam ime bacio prve rime
Ja sam odrasto na pesmama gradskih boema
I pricama alasa kojih danas vise nema
Kalio se s najboljima po zadimljenim birtijama
Udvarao se damama kockao sa lihvarima
Nekad kuci srecan nekad sve izgubio
Nekad zenu grlio nekad kaldrmu ljubio
I nisam sebi sudio
Gde god bih se probudio
Bol je bio isti s njim sam se udruzio
Zato secanja sam skupljao ko oziljke da podsete
Da nije uvek bilo samo hladno i sivo
Da krv crvena ko vino
Bojila je noci kroz odraze u casi
To su bile tvoje oci
A ja sam morao da odem
Fijaker me je cekao
Beograde zbogom mnoge ti stvari nisam rekao
Da li se secas kako bilo nam je pre
Posle svega sta sad ostalo je moj Beograde
Zaboravi me draga zaboravi da te volim
Nastavi da zivis mozda vise ne postojim
Grlim secanja u mraku dok ih zuca svece boji
Da ne mislim na krike sto cuju se niz hodnik
Dok borim se sa ranama sanjam da
Opijam se vinom rakijom i tamburama
Starom violinom i pocepanim glasovima
Tuznom pesmog Cigana dimom i polomljenim casama
Da s boemima mojim se nadvikujem za stolom
Gadjam pesmama recitujem otimam za slovo
Zbog samo jednog stiha moj zivot sad je gotov
Pustinja u srcu dok kroz prozor gledam otok
Sanjam da mirisem tvoj parfem dok se privijas uz mene
Suze mi poteku kao kise u jesen
I ne svani pusta zoro
Pusti me da ceznem
Nikad ne svani dok u meni ima pesme
Ja sam morao da odem jer nekome sam smetao
Beograde zbogom ovo ti jos nisam rekao
Da li se secas kako bilo nam je pre
Posle svega sta sad ostalo je moj Beograde
Danas rane vise bole nego zvuci iza skole
Nego zvuci one strofe kad sam morao da odem
Al sad opet ovde al sve nam se izgubilo
Posekli su kesten gde sam nekad tebe ljubio
Ne mirisu lipe
Nema stare violine
Nema Ciganina sedog da za moju tugu brine
Moj Beograde
Izgubio sam korene
Djabe nosim ordenje kad niko me ne poznaje
Pa zvezdu crnog Djordja dadoh sad za bokal grozdja
Sta ce meni ona kad ja nemam bilo koga
Samo nespokoj i bol moji najbolji drugovi
U kafani lomim case dok mi dusa ne iskrvari
Balada disidenta jedna tuzna srpska pesma
Nekim buducim kafanama za bolja vremena
Neka zastane u grlu kad je neko drugi peva
Sve isto u mom kraju samo mene vise nema
Jer ja sam morao da odem
Takav nikom nisam trebao
Beograde zbogom
Pamti dobro sta sam rekao!
Da li se secas kako bilo nam je pre
Posle svega sta sad ostalo je moj Beograde